THE PROGRESSIVE PARTY’S VIEW OF THE SERBIAN ORTHODOX CHURCH

  • Dragan Novaković Ministry of Religion and Diaspora, Republic of Serbia

Abstract

After obtaining autonomy from the Ecumenical Patriarchate of Constantinople in 1831, the Serbian Orthodox Church gradually established and strenghtened its position by means of constitutions and laws of the Principality of Serbia which were passed in the course of the XIX century. The established status of an official state church implied considerable priviledges but also the readiness to accept potential candidates designated by the Prince or the Government for the highest hierarch positions as well as the state’s control over practically all segments of religious life. This relationship in which provisions of the Canon Law were frequently ignored, forged a kind of partnership enabling the state to strenghten its economy and democratic institutions while at the same time providing the church with an opportunity to improve its internal organization, the quality of candidates entering priesthood and to create favourable conditions for its spiritual mission. The dissatisfaction with the Russian politics after the Congress of Berlin and the shift towards a new foreign policy relying heavily on the support of Austria-Hungary, soon took toll on the relations between Prince Milan and Metropolitan Mihailo who was a notorious Russophile and a fervent advocate of the Pan-Slavic solidarity. Dissatisfied with the Metropolitan’s activities in Bosnia, the new ally demanded that the Prince remove the dangerous opponent which proved to be a daunting task, due to the Metropolitan’s popularity and his demonstrated leadership skills. In 1881, under the pretext that the Church opposed the Tax law, the Prince’s Government, led by the Progressive Political Party first removed Metropolitan Mihailo which was followed by the removal of all other remaining disobedient Episcopes in 1883. The 1882 amendments to the Law on Church Authorities of the Eastern Orthodox Religion which resulted in changes of the composition of the Assembly of Bishops and included more lay people in the body tasked with the election of the Metropolitan, represented a genuine coup against the Church unprecedented in its centuries long history and practically annulled the canonical order governing the life and functioning of the Orthodox Churches. Having elected the new Metropolitan and Episcopes, the Government led by the Progressive Party established such an organization of the Church which was utterly dependent on the will of the state and the balance of powers on the Serbia’s political scene. The altered political circumstances brought about by King Milan’s abdication and normalization of relations with the Radical Party, enabled Metropolitan Mihailo’s return and reestablishment of previous order in the Church. The ancient Canons, which were ignored at one point in history, proved their vitality, but these events were also convenient for the growing middle class to send a clear message to the Church that the old times of harmonized activity were gone and that the new forces were taking over the public and state affairs.

Keywords: Progressive Party, Church, Metropolitan, law, politics, autonomy

References

Веселиновић, Рајко, Историја Српске православне цркве са народном историјом, књига II, Београд, 1966.
Димитријевић, Стева, Михаило Архиепископ Београдски и Митрополит Србије (1859-1898), Београд, 1933.
Екмечић, Милорад, Стварање Југославије 1790-1918, 2, „Просвета“, Београд, 1989.
Епископ Мојсеј, Црквено питање у Србији, Београд, 1895.
Епископ шабачко-ваљевски Јован, Српска црква у Србији од 1804. до 1918. године, ”Српска православне црква 1219-1969. године, споменица о 750-годишњици аутокефалности” Београд, 1969.
Живановић, Живан, Политичка историја Србије, књига III, Београд, 1924.
Закон о женидби официра и подофицира и редова од 3. августа 1898. године, „Зборник правила, уредаба и наредаба Архијерејског сабора православне цркве у Краљевини Србији од 1830-1900”, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1900.
Закон о изменама и допунама Закону о црквеним властима православне вере од 30. септембра 1862. године, „Зборник закона и уредаба у Краљевини Србији изданих од 20. јуна 1882. до 19. фебруара 1883. године“, издање и штампа Краљевско-српска државна штампарија, Београд, 1883. година.
Закон о устројству војске од 14. јула 1898. године, „Зборник правила, уредаба и наредаба Архијерејског сабора православне цркве у Краљевини Србији од 1830-1900”, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1900.
Закон о црквеним властима источно-православне цркве, „Зборник правила, уредаба и наредаба Архијерејског сабора православне цркве у Краљевини Србији од 1830-1900”, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1900.
Јовановић, Слободан, Влада Милана Обреновића, књига II, Београд, 1934.
Јовановић, Слободан, Наше уставно питање у XIX веку, „Српски књижевни гласник”, књига XIV, Београд, 1905.
Милаш, Никодим, Православно црквено право, „Истина“, Издавачка установа епархије далматинске, Београд-Шибеник 2004.
Новаковић, Драган, Верске заједнице на размеђу векова, Институт за политичке студије,Београд, 2003.
Нови црквени законик, Преписка министра просвете и црквених послова с Архијерејским сабором, „Хришћански весник“, 1888. година.
Перић, Димшо, Црквено право, Београд, 1999.
Петровић, Миодраг, Законоправило или Номоканон Светог Саве, Иловачки препис 1262. година, фототипија, приредио и прилоге написао М. Петровић, Горњи Милановац, 1991.
Попов, Чедомир, Немирне године и везивање за Аустро-Угарску, Историја Срба, шеста књига, први том, Београд, 1994.
Пузовић, Предраг, Кратка историја Српске православне цркве (1219-2000), Крагујевац, 2000. година.
Ружичић, Никанор Закон о црквеним властима источно-првославне цркве у Краљевини Србији, “Весник Српске цркве”, 1891.
Слијепчевић, Ђоко, Историја Српске православне цркве, друга књига, Минхен, 1966.
Спасовић, Станимир Улога Српске цркве у националном ослобођењу у Србији у 19. веку и њен канонскo – правни положај, Торонто 1988.
Цисарж, Бранко, Црквено право I (Општи део и организација цркве), Београд, 1970.
Таксена тарифа код црквених власти (из Закона о таксама), „Зборник правила, уредаба и наредаба Архијерејског сабора православне цркве у Краљевини Србији од 1830-1900”, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1900.
Устав Краљевине Србије, Београд, 1888.
Устав од 1888. године, уводна студија у „Устави и владе Кнежевине Србије, Краљевине Србије,
Краљевине СХС и Краљевине Југославије (1835-1941)”, „Нова Књига“, Београд, 1988.
Published
2017-01-15
Section
TOPIC OF THIS ISSUE